Redakcija NT nedavno je prenela takozvano naučno istraživanje kroz koje se poziva na odricanje od uzgoja pirinča zbog navodnog štetnog uticaja na klimatske promene a kada uzmemo i obzir najveću nestašicu o kojoj pišemo ovde za rezultat sigurno dobijamo desetine miliona mrtvih ali ne od virusa, ne od raketa već od gladi.
Zemlje širom sveta suočavaju se sa najvećom nestašicom pirinča u poslednje dve decenije, izvestio je u sredu CNBC, pozivajući se na izveštaj Fitch Solutions. Prema procenama agencije, u rodnoj godini 2022-23. biće manjak od 8,7 miliona tona u globalnoj ponudi, što je najveći nedostatak od 2003-04, kada je iznosio 18,6 miliona tona.
Podaci sa Statista.com pokazuju da je svetska proizvodnja pirinča prošle godine iznosila 502,9 miliona tona, što ga čini trećim po proizvodnji žitarica posle kukuruza i pšenice. Međutim, proizvodnja je navodno opala poslednjih meseci kao rezultat lošeg vremena u zemljama koje proizvode pirinač kao što su Kina i Pakistan, navodi se u izveštaju.
Kina, najveći svetski proizvođač, koji je isporučio preko 148 miliona metričkih tona mlevenog pirinča na tržište u 2021-22, pretrpela je jake kiše i poplave u drugoj polovini prošle godine, koje su pogodile veći deo obradivih površina u zemlji. Trenutno, zemlja „ proživl najveći nivo suše u svojim regionima za uzgoj pirinča u više od dve decenije. ” Obe situacije mogu biti strašne za ranjivi usev, kažu analitičari.
Pakistan, sa skoro 8% globalne trgovine pirinčem, takođe se suočio sa teškim poplavama ove godine, zbog čega je njegova godišnja proizvodnja pala za 31%.
Štaviše, prognoze tvrde da bi Indija, drugi po veličini proizvođač pirinča u svetu, mogla da pati od intenzivne vrućine u drugom i trećem kvartalu 2023. godine, što bi takođe moglo da ugrozi njen prinos. Evropske zemlje koje uzgajaju pirinač, poput Francuske, Nemačke i Velike Britanije, navodno takođe pate od najvećeg nivoa suše u poslednjih 20 godina, što bi moglo dodatno da ugrozi ovogodišnje snabdevanje, kažu analitičari.
Zbog nestašice, analitičari očekuju da će cene pirinča ostati oko svojih trenutnih maksimuma – od 16-18 dolara po centu (50,8 kg), što je više nego dvostruko više od 2020. godine – do kraja godine. Analitičari primećuju da, osim ograničenja ponude, na cene pirinča utiče i ruska vojna operacija u Ukrajini. Konflikt je ugrozio i ukrajinsko i rusko snabdevanje žitom na globalnom tržištu, podižući cene pšenice, što je pirinač učinilo sve atraktivnijom alternativom i povećalo potražnju.
Analitičari upozoravaju da se, „ s obzirom da je pirinač glavna prehrambena roba na više tržišta “, očekuje da će njegova cena povećati globalnu inflaciju cena hrane.
Fitch Solutions, međutim, procenjuje da bi se globalno tržište pirinča moglo vratiti na „gotovo izbalansiranu poziciju u 2023/24” i na suficit u 2024-25, uglavnom zbog očekivanog porasta proizvodnje u Indiji.
Redakcija NT nedavno je prenela takozvano naučno istraživanje kroz koje se poziva na odricanje od uzgoja pirinča zbog navodnog štetnog uticaja na klimatske promene a kada uzmemo i obzir najveću nestašicu o kojoj pišemo ovde za rezultat sigurno dobijamo desetine miliona mrtvih ali ne od virusa, ne od raketa već od gladi.
Zemlje širom sveta suočavaju se sa najvećom nestašicom pirinča u poslednje dve decenije, izvestio je u sredu CNBC, pozivajući se na izveštaj Fitch Solutions. Prema procenama agencije, u rodnoj godini 2022-23. biće manjak od 8,7 miliona tona u globalnoj ponudi, što je najveći nedostatak od 2003-04, kada je iznosio 18,6 miliona tona.
Podaci sa Statista.com pokazuju da je svetska proizvodnja pirinča prošle godine iznosila 502,9 miliona tona, što ga čini trećim po proizvodnji žitarica posle kukuruza i pšenice. Međutim, proizvodnja je navodno opala poslednjih meseci kao rezultat lošeg vremena u zemljama koje proizvode pirinač kao što su Kina i Pakistan, navodi se u izveštaju.
Kina, najveći svetski proizvođač, koji je isporučio preko 148 miliona metričkih tona mlevenog pirinča na tržište u 2021-22, pretrpela je jake kiše i poplave u drugoj polovini prošle godine, koje su pogodile veći deo obradivih površina u zemlji. Trenutno, zemlja „ proživl najveći nivo suše u svojim regionima za uzgoj pirinča u više od dve decenije. ” Obe situacije mogu biti strašne za ranjivi usev, kažu analitičari.
Pakistan, sa skoro 8% globalne trgovine pirinčem, takođe se suočio sa teškim poplavama ove godine, zbog čega je njegova godišnja proizvodnja pala za 31%.
Štaviše, prognoze tvrde da bi Indija, drugi po veličini proizvođač pirinča u svetu, mogla da pati od intenzivne vrućine u drugom i trećem kvartalu 2023. godine, što bi takođe moglo da ugrozi njen prinos. Evropske zemlje koje uzgajaju pirinač, poput Francuske, Nemačke i Velike Britanije, navodno takođe pate od najvećeg nivoa suše u poslednjih 20 godina, što bi moglo dodatno da ugrozi ovogodišnje snabdevanje, kažu analitičari.
Zbog nestašice, analitičari očekuju da će cene pirinča ostati oko svojih trenutnih maksimuma – od 16-18 dolara po centu (50,8 kg), što je više nego dvostruko više od 2020. godine – do kraja godine. Analitičari primećuju da, osim ograničenja ponude, na cene pirinča utiče i ruska vojna operacija u Ukrajini. Konflikt je ugrozio i ukrajinsko i rusko snabdevanje žitom na globalnom tržištu, podižući cene pšenice, što je pirinač učinilo sve atraktivnijom alternativom i povećalo potražnju.
Analitičari upozoravaju da se, „ s obzirom da je pirinač glavna prehrambena roba na više tržišta “, očekuje da će njegova cena povećati globalnu inflaciju cena hrane.
Fitch Solutions, međutim, procenjuje da bi se globalno tržište pirinča moglo vratiti na „gotovo izbalansiranu poziciju u 2023/24” i na suficit u 2024-25, uglavnom zbog očekivanog porasta proizvodnje u Indiji.
|
Komentari 0
Objavljeno: 22 Apr. 2023 
105 ogleda, 
0 komentara
