Zakaj se nihče ne boji nove COVID histerije in kako nam je uspelo uničiti farmakomafijsko propagando ...

Zapadne vlade su uništile poverenje javnosti svojim pokušajima kontrole naracije i nametanja farmaceutskih proizvoda.

Protekle nedelje, priče u medijima upozoravale su na najnoviju varijantu Covid-a 19, poslednju na dugačkoj listi.Ali čini se da ljudi više ne slušaju.

U glavama većeg dela javnosti, pandemija je odavno gotova i čvrsto je stvar prošlosti. Poslednja stvar koju većina ljudi želi je još jedno putovanje kroz zečju rupu ograničenja, zatvaranja, maski i vakcinacija, pri čemu su proteklih nekoliko godina ozbiljno narušile kredibilitet vlada i poverenje javnosti u njih. A zapadne vlade više nemaju političku volju ili interes da se usude da donose nepopularne odluke kako su to radile od 2020. godine.

Pandemija je u mnogim aspektima bila prekretnica u odnosima vlade i javnosti u zapadnim zemljama, upravo zato što je to bila prva “epidemija takvih razmera” koja se dogodila u doba masovne društveno-medijske kulture, gde su ljudi, povezaniji nego ikada ranije, uprkos tome što su imali ograničenu sposobnost da iznesu svoje mišljenje, da čuju mišljenja drugih, donosili odluke koje se ne slažu sa narativima zvaničnika. Era društvenih medija već je pružila mnoge značajne izazove državnim strukturama kakve jesu, sa zapadnim vladama koje se bore da ponovo uspostave „ narativnu kontrolu “ nad svojim stanovništvom koju su od tada izgubile te tako možemo videti i UN koji zagovara hitno uvođenje alata protiv takozvanih dezinformacija gde doslovno zagovaraju zatvor za one koji prkose narativu.

Sloboda društvenih medija igrala je ključnu ulogu u – ako ne i direktno izazvanom – ishodima koji su šokirali elite, bilo da se radi o izboru Donalda Trampa u SAD ili Bregzitu u Britaniji. Nakon toga, zapadne vladajuće klase su pojačale cenzuru i narativnu policiju na platformama društvenih medija osuđujući gledišta koja im se ne dopadaju kao „dezinformacije“ ili čak kao zlonamernu propagandu stranih aktera poput Kine ili Rusije. Pandemija Covid-a 19 je tako bila jedna od najsveobuhvatnijih kampanja cenzure koje su zapadne vlade ikada preduzele (barem pre sukoba u Ukrajini), posebno kada su u pitanju oni koji su nastojali da dovedu u pitanje ili osporavaju potrebu za vakcinama. Vlade su pokušale da agresivno ponovo uspostave kontrolu naracije, suzbijajući neslaganje protiv njihovih stavova, koje prenose mediji establišmenta.

Pored velike opasnosti, smrtonosnih nuspo nakon vakcina i ubijanja zdravog razuma i slobode zbog tih istih vakcina ali i samog COVID-a ono što su vlasti širom sveta radile je punjenje budžeta velikim farmaceutskim kompanijama. Uz sa jedne strane bolesnu propagandu a sa druge strane cenzuru to je bila Win Win situacija zar ne? Ali nije im prošla.

Big Pharma se, naravno, odnosi na grupu multinacionalnih kompanija za proizvodnju lekova i lekova koje imaju dovoljno političkog uticaja i veza da mogu da usmere javnu priču ka odobravanju sopstvenih proizvoda i koja stoga ima monopol nad uočenim rešenjima za zdravstvena kriza ili problem. Ove kompanije su profitirale na veliko tokom pandemije i donekle su uticale na vladinu politiku po tom pitanju. Ali tačnije, narativ je bio usmeren na argument da su vakcine iz Pfizera i Moderne jedine koje treba da koristite, a kineski i ruski konkurenti često dobijaju ciljano negativno izveštavanje. To nije bila prevelika greška jer sve vakcine bilo ruske ili američke su iste, loše, opasne i ne samo zbog nuspo već pritiska u kojem su učestvovale.

Stoga, kako to ide, javna kritika politike u vezi sa pandemijom je porasla jer se sada sve više veruje da ove kompanije, naoružane medijima, vrše „zastrašivanje“ kako bi ispunile svoje komercijalne ciljeve. U kombinaciji sa uticajem društvenih medija, ovo je stvorilo nepoverenje velikih razmera. Kao rezultat toga, nastavak zvona za uzbunu o novim varijantama i širenju bolesti donosi više štete nego koristi, jer jača percepciju da mediji pokušavaju da uplaše stanovništvo nečim što nije stvarna pretnja.

Plandemija je imala politički iscrpljujući efekat koji je takođe došao sa nestabilnom tranzicijom povratka u „stvarni“ život. Javnost nije zainteresovana da se ponovo žrtvuje u ime bolesti za koju se već smatra da je ‘nestala’, posebno kada se veruje da iza toga stoji agenda – ne samo Big Pharme, već i centralizacija moći, cenzure i narativne-kontrole od strane vlada. Pandemija i sukob u Ukrajini zajedno su obeležili deo promene u kojoj su zapadne države nastojale da ponovo uspostave moć izgubljenu tokom ere društvenih medija, ali su postigle samo suprotan efekat.

Komentari 0