Prelazak na obnovljive izvore energije je kažu ključan za naše napore da izgradimo budućnost sa niskim sadržajem ugljenika.
Iako iz toga ne stoji nauka već politika, zemlje se primoravaju da idu u tom pravcu. Ali to nije bez sopstvenih ekoloških nedostataka, kao što je istaknuto u novom pregledu koji pokazuje da je većina ptica i sisara koji su do sada proučavani raseljeni iz svojih staništa zbog razvoja energije putem vetra.
Divlje životinje i vetroturbine su neprijatna mešavina. Rotirajuće lopatice turbine mogu nakratko učiniti bilo šta dovoljno nesrećnim da se sudari sa njima, ali direktna smrtnost je samo deo priče. Nakon što su pregledali dostupne dokaze iz celog sveta, biolozi u Finskoj su otkrili da je 63 odsto vrsta ptica, 72 odsto slepih miševa i 67 odsto kopnenih sisara otišlo iz oblasti u kojima su postavljene turbine.
Neki od najizraženijih efekata pronađeni su kod sova, ždralova i irvasa, koji su u proseku udaljeni 5 km od razvoja vetroelektrane.
En Tolvanen sa Instituta za prirodne resurse Finske, koautorka studije objavljene u časopisu Biological Conservation, kaže da je potrebno više podataka o više vrsta da se uticaj novih vetroelektrana na najugroženije vrste svede na minimum. „Problem je u tome što istraživanje uvek dolazi malo prekasno“, kaže ona.
Prema Vilu Kresvelu, profesoru biologije na Univerzitetu Sent Endruz, koji nije bio uključen u rad, rad „pokazuje duboke efekte“ razvoja energije vetra na prirodna staništa. Ali on sugeriše da se takvi uticaji mogu ublažiti. „Ukratko, postavite turbine na pravo mesto“, kaže on. „Poljoprivredno zemljište – već ugroženo u smislu biodiverziteta i sa velikim poremećajima – je idealno, proizvodi i energiju i hranu iz istog gubitka prirodnog staništa manje-više.
„Ali onda se pravi problem sa turbinama na kopnu, barem u Velikoj Britaniji: ’ne u mom dvorištu‘“, dodaje Kresvel. „Ovo je naravno još jedan klasični efekat uznemiravanja/izbegavanja, ali bar ljudi, budući da su racionalni, mogu da vide logiku „bolje u mom dvorištu, nego u nacionalnom parku ili rezervatu prirode“.“
Prelazak na obnovljive izvore energije je kažu ključan za naše napore da izgradimo budućnost sa niskim sadržajem ugljenika.
Iako iz toga ne stoji nauka već politika, zemlje se primoravaju da idu u tom pravcu. Ali to nije bez sopstvenih ekoloških nedostataka, kao što je istaknuto u novom pregledu koji pokazuje da je većina ptica i sisara koji su do sada proučavani raseljeni iz svojih staništa zbog razvoja energije putem vetra.
Divlje životinje i vetroturbine su neprijatna mešavina. Rotirajuće lopatice turbine mogu nakratko učiniti bilo šta dovoljno nesrećnim da se sudari sa njima, ali direktna smrtnost je samo deo priče. Nakon što su pregledali dostupne dokaze iz celog sveta, biolozi u Finskoj su otkrili da je 63 odsto vrsta ptica, 72 odsto slepih miševa i 67 odsto kopnenih sisara otišlo iz oblasti u kojima su postavljene turbine.
Neki od najizraženijih efekata pronađeni su kod sova, ždralova i irvasa, koji su u proseku udaljeni 5 km od razvoja vetroelektrane.
En Tolvanen sa Instituta za prirodne resurse Finske, koautorka studije objavljene u časopisu Biological Conservation, kaže da je potrebno više podataka o više vrsta da se uticaj novih vetroelektrana na najugroženije vrste svede na minimum. „Problem je u tome što istraživanje uvek dolazi malo prekasno“, kaže ona.
Prema Vilu Kresvelu, profesoru biologije na Univerzitetu Sent Endruz, koji nije bio uključen u rad, rad „pokazuje duboke efekte“ razvoja energije vetra na prirodna staništa. Ali on sugeriše da se takvi uticaji mogu ublažiti. „Ukratko, postavite turbine na pravo mesto“, kaže on. „Poljoprivredno zemljište – već ugroženo u smislu biodiverziteta i sa velikim poremećajima – je idealno, proizvodi i energiju i hranu iz istog gubitka prirodnog staništa manje-više.
„Ali onda se pravi problem sa turbinama na kopnu, barem u Velikoj Britaniji: ’ne u mom dvorištu‘“, dodaje Kresvel. „Ovo je naravno još jedan klasični efekat uznemiravanja/izbegavanja, ali bar ljudi, budući da su racionalni, mogu da vide logiku „bolje u mom dvorištu, nego u nacionalnom parku ili rezervatu prirode“.“
The way wind farms are planned may change due to the impact on bird species.
The Weekend Australian says wind farms are still being developed in clusters with small proximity between each turbine, without consideration for wildlife.
It is backed by Environment Minister Tanya Plibersek, who says this is an issue she will tackle when updating Australia's environmental laws.
Galerija:
Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovu vijest...
...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
Komentari 0
Objavljeno: 30 Jan. 2024 
216 ogleda, 
0 komentara
