Več kot polovica svetovnega prebivalstva pričakuje, da se bo kmalu srečala z resnimi zdravstvenimi težavami zaradi uživanja pitne vode ...

Istraživanje u 141 zemlji pokazalo je da više od 52 procenta ispitanika „očekuje ozbiljnu štetu od vode za piće u naredne dve godine“, prema nedavnoj studiji.

S obzirom da je u našoj zemlji takođe primećena velika zabrinutost građana kada je reč o kvalitetu vode a samim tim i idejama da se u našoj zemlji otvori rudnik litijuma onda ovo istraživanje dokazuje da nismo Mi jedini koji znamo da korupcija pomešana sa vodom za rezultat imam potencijalne nuspojave.

Studija, koja je nedavno objavljena u magazinu Nature Communications, analizirala je podatke od više od 148.000 odraslih osoba iz ankete o svetskom riziku koju je sprovela Lloyd’s Register Foundation iz 2019.

Istraživači sa Univerziteta Northwestern i UNC otkrili su da u Sjedinjenim Državama, uprkos tome što preko 97 posto stanovništva ima pristup čistoj vodi, oko 40 posto ljudi predviđa skoru opasnost.

Najniža stopa prijavljena je u Singapuru (0,9 odsto), a najviša u Zambiji (54,3 odsto).

Nalazi su pokazali da pristup čistoj vodi ne znači samo izgradnju više infrastrukture, „već mnogo više od percepcije javnosti o sigurnosti i poverenju“, rekao je vodeći autor studije, Džošua D. Miler, postdoktorand na Univerzitetu Severne Karoline.

Ali percepcija ljudi možda nije pogrešna, rekao je on.

Percepcija protiv stvarnosti

Veliko pitanje sa otkrićem je da li su percepcije ljudi istinite, rekao je Miler.

On ukazuje na nedavni izveštaj koji su švajcarski istraživači objavili u časopisu Science, u kojem se procenjuje da 4,4 milijarde ljudi širom sveta nema pristup čistoj vodi.

„U početku smo mislili da je oko 2,2 milijarde, ali kako su ljudi počeli da prikupljaju više podataka i pokušavaju da naprave nove procene kvaliteta vode… sada se taj broj udvostručio… Tako da mi to sugeriše da su percepcije ljudi već napredne u odnosu na trenutnu situaciju u svetu kvaliteta vode“, rekao je Miler.

„Ljudi imaju dobar osećaj kroz ukus, miris i istorijska iskustva o štetnosti vode, znajući da li je bezbedno ili ne piti vodu.“

S druge strane, Miler je istakao da percepcije ljudi pokreću ponašanja koja oblikuju njihove zdravstvene odluke i ishode.

„Kada nemamo poverenja u vodu iz slavine, kupujemo pakovanu vodu, koja je veoma skupa i štetna za životnu sredinu; pijemo gazirana pića ili druga pića zaslađena šećerom, koja su štetna za zube i struk; i konzumiramo visoko prerađenu pripremljenu hranu ili odlazimo u restorane kako bismo izbegli kuvanje kod kuće, što je manje zdravo i skuplje“, rekla je Sera L. Jang, viši autor studije, u saopštenju za medije.

„Pojedinci koji sami prijavljuju izloženost nebezbednoj vodi doživlju veći psihološki stres i izloženi su većem riziku od depresije od onih koji to ne čine“, napisali su autori u svojoj studiji.

Korupcija je najveći pokretač

Studija Nature Communications pokazala je da je percepcija javnosti o korupciji najjači prediktor njihovog predviđanja rizika od vode za piće.

Nekoliko faktora može objasniti zašto različite zemlje imaju različite stope predviđanja štete.

Među njima, percepcija javnosti o korupciji je najveći faktor, kaže studija, koja čini više od 50 odsto razlika među zemljama.

Pored toga, zemlje koje su korumpirane takođe imaju tendenciju da imaju manje čiste vode na raspolaganju i manje ulažu u svoje zajednice i infrastrukturu, rekao je Miler.

Međutim, mišljenje ljudi o vlasti ne može objasniti sve razlike.

Autori su takođe otkrili da je dve trećine pojedinaca koji predviđaju štetu od vode u naredne dve godine reklo da je njihova vlada uradila „dobar posao“ u obezbeđivanju bezbedne vode za piće.

Drugi glavni faktori koji mogu povećati stopu predviđanja štete u zemlji uključuju visok procenat ljudi koji su oštećeni vodom za piće ili visok procenat smrtnih slučajeva povezanih sa vodom za piće.

Rastuća zabrinutost za vodu

Na individualnom nivou, osobe koje su bile žene, obrazovane i prijavljivale finansijske poteškoće imale su tendenciju da predviđaju štetu od vode za piće.

„Mislim da ljudi postaju sve više svesni pitanja vode i drugih pretnji po životnu sredinu“, rekao je Miler.

„To je samo izveštaj za izveštajem o strašnoj situaciji u kojoj se nalazimo“, rekao je Miler, navodeći povećane poplave, suše, kontaminaciju i ekstremne vremenske prilike koje zagađuju i oštećuju vodenu infrastrukturu.

Uprkos opsežnoj preradi i prečišćavanju vode za uklanjanje zagađivača, neki ostaci bi ostali.

Istovremeno, istraživači pronalaze nove hemikalije i supstance u vodosnabdevanju koje mogu predstavljati rizik po zdravlje, što zahteva više studija i donošenje novih propisa.

„Ne želim da omalovažavam dobavljače komunalnih usluga u Sjedinjenim Državama, to je zaista teško“, rekao je Miler. „Svaki put kada nametnemo novo ograničenje ili prag na kojem moraju da postignu kvalitet vode, to znači više troškova, i ili moraju da traže od potrošača da plate više ili neće ispoštovati smernice. I mislim da je to stalna tenzija sa kojom se vlada suočava sa donošenjem novih propisa, i zašto je to ponekad zaista sporo.“

Iako istraživanje može otkriti zagađivače koji su potencijalno štetni, vladi je teško da donese nove propise zbog implikacija troškova.

„Zaista moramo da procenimo vrednost vode i koliko smo spremni da platimo za nju“, rekao je Miler. „Postoji rastuća lista zagađivača zbog kojih smo potencijalno zabrinuti, a postoje različiti nivoi dokaza o tome koliko su štetni i na kom pragu. Tako da mislim da je potrebno mnogo zaista jasnih poruka javnog zdravlja o tome šta je u našoj vodi i da li je štetno ili ne.“

Komentari 1