Milijardam ljudi nevarno primanjkuje osnovnih hranil

Studija objavljena prošlog meseca pokazala je da milijarde ljudi širom sveta imaju opasan nedostatak važnih vitamina i minerala.

„Na osnovu procena unosa hranljivih materija iz hrane (ne računajući obogaćivanje i suplementaciju), više od 5 milijardi ljudi ne konzumira dovoljno joda (68% svetske populacije), vitamina E (67%) i kalcijuma (66%). Više od 4 milijarde ljudi ne konzumira dovoljno gvožđa (65%), riboflavina (55%), folata (54%) i vitamina C (53%). U istoj zemlji i starosnim grupama, procenjeni neadekvatni unos je bio veći za žene nego za muškarce za jod, vitamin B12, gvožđe i selen i veći za muškarce nego za žene za magnezijum, vitamin B6, cink, vitamin C, vitamin A, tiamin i niacin“, navodi se u studiji u odeljku „Nalazi“ u rezimeu.

Infowars.com izveštava: Istraživači su detaljno opisali kako nedostatak ovih kritičnih mikronutrijenata utiče na zdravlje ljudi.

„Nedostatak gvožđa je najčešći uzrok anemije, što dovodi do oštećenja kognicije i nepovoljnih ishoda trudnoće. Nedostatak vitamina A je vodeći uzrok slepila koje se može sprečiti na globalnom nivou, koji pogađa uglavnom decu i trudnice. I vitamin A i cink imaju ključnu ulogu u imunitetu, posebno za populacije koje se suočavaju sa velikim opterećenjem zaraznih bolesti. Folat je neophodan u ranoj trudnoći da bi se smanjio rizik od mrtvorođenih i defekata neuralne cevi, a jod je neophodan za trudnice i dojilje zbog svoje uloge u kognitivnom razvoju fetusa i deteta“, navodi se u studiji u odeljku „Uvod“. “Nedostaci ovih i drugih mikronutrijenata zajedno doprinose velikom teretu morbiditeta i mortaliteta.”

Istraživači su procenili globalne nedostatke hranljivih materija za različite starosne grupe oba pola.

„Procenili smo neadekvatnost unosa za 15 mikronutrijenata (dodatak p 1) u 34 podnacionalne starosne grupe u 185 zemalja. Ovaj pristup je zahtevao razumevanje unosa hranljivih materija i distribucije potreba za svaku subnacionalnu populaciju na globalnom nivou (slika 1). Razvili smo ove subnacionalne distribucije unosa hranljivih materija koristeći procene skale distribucije (tj. medijana unosa) iz GDD i oblika distribucije (tj. varijabilnost unosa) iz baze podataka nutriR“, navodi se u studiji u odeljku „Metode“.

Rezultati pokazuju da, barem za neke mikronutrijente, većina sveta ima nedostatak u njima.

„Procene neadekvatnog unosa su generalno visoke (slika 2) i posebno su bile uobičajene za jod (5,1 milijarda ljudi; 68% stanovništva), vitamin E (5,0 milijardi ljudi; 67% stanovništva), kalcijum ( 5·0 milijardi ljudi; 66% stanovništva) i gvožđe (4,9 milijardi ljudi; 65% stanovništva). Niacin je imao najnižu procenu neadekvatnog unosa (1,7 milijardi ljudi; 22% stanovništva), zatim tiamina (2,2 milijarde ljudi; 30% stanovništva) i magnezijuma (2,4 milijarde ljudi; 31% stanovništva); Nekoliko zemalja je imalo procenjene nedostatke u unosu koji su se razlikovali od opštih obrazaca. Na primer, u Indiji je procenjen neadekvatan unos riboflavina, folata, vitamina B6 i vitamina B12 bio posebno visok; Madagaskar i Demokratska Republika Kongo imali su visok neadekvatan unos niacina; a Rusija, Mongolija i Kazahstan su imali visok neadekvatan unos selena (slika 2)“, navodi se u studiji u odeljku „Rezultati“.

Studija je takođe uključila zanimljivu mapu na kojoj su navedeni različiti nedostaci mikronutrijenata i njihova geografska prencija.

„Neadekvatnost unosa kalcijuma bila je najveća u zemljama južne Azije, podsaharske Afrike i istočne Azije i Pacifika (slika 3). Neadekvatnost unosa bila je visoka u svim starosnim i polnim grupama u ovim zemljama, ali posebno među ljudima starosti od 10 do 30 godina. Samo zemlje u Severnoj Americi, Evropi i centralnoj Aziji imale su konstantno nisku prenciju neadekvatnog unosa kalcijuma (slika 3). Niska prencija neadekvatnog unosa joda primećena je samo u Evropi i Kanadi (slike 2, 3) i, za vitamin E, uglavnom u zemljama pacifičkih ostrva (slike 2, 3). Za riboflavin i vitamin B12, visoka prencija neadekvatnog unosa bila je uobičajena samo u zemljama južne Azije i Afrike (slike 2, 3)“, navodi se u studiji u odeljku „Rezultati“.

Takođe nije bilo „rodne ravnopravnosti“ ni sa vrstama nedostataka hranljivih materija.

„Globalno, prencija neadekvatnog unosa joda, vitamina B12, gvožđa i selena bila je konstantno veća za žene nego za muškarce u istoj zemlji i starosnoj grupi (slika 4). Prencija je bila veća za žene nego za muškarce u većini regiona za kalcijum, riboflavin, vitamin E i folat. Suprotno tome, prencija neadekvatnog unosa je konstantno veća za muškarce nego za žene u istoj zemlji i starosnoj grupi za magnezijum, vitamin B6, cink, vitamin C, vitamin A, tiamin i niacin (slika 4)“, navodi se u studiji. odeljak „Rezultati“.

Istraživači su dali više grafikona koji su detaljno opisivali ove nedostatke.

Jedna značajna tačka u istraživanju je da ono ne uzima u obzir suplementaciju.

„Procene koje predstavljamo su zbog neadekvatnog unosa hranljivih materija i ne uključuju informacije o obogaćivanju ili suplementaciji. U suštini, to znači da će naše neadekvatne procene unosa verovatno preceniti rizik za neke ključne hranljive materije (npr. jod) na određenim lokacijama. Bez obzira na to, suplementacija i obogaćivanje mnogih od ovih mikronutrijenata su neuobičajeni u svetu“, navodi se u studiji u odeljku „Diskusija“.

InfoWars

Komentari 1